2.4.1 Становништво са потешкоћама према врсти потешкоће, старосним групама и полу

Вид је способност особе да коришћењем чула вида и оптичке способности примијети (опази) шта се дешава око ње, без обзира на то да ли користи наочаре или сочива. Слух је способност особе да користи чуло слуха како би чула шта јој се говори или чула звукове око себе, укључујући и звукове који је упућују на непосредну опасност, без обзира на то да ли користи слушни апарат. Ход је способност особе да користи ноге како би се покренула од тачке А до тачке Б. Ова способност хода мора бити без помоћи друге особе или ортопедског помагала (штаке, ходалице, инвалидских колица). Уколико је оваква помоћ потребна, особа има потешкоће са ходом. Памћење је способност особе да користи своју меморију како би се сјетила дешавања из окружења. То значи да се особа може присјетити или размишљати поново о нечему што се догодило у ближој или даљој прошлости. Концентрација је способност особе да користи своје менталне способности у сврху обављања неких задатака као што је: читање, рачунање, учење о нечему. То је способност особе да посвети пуну пажњу неком предмету или се фокусира без губитка пажње на једну ствар. Облачење и одржавање личне хигијене – ова врста потешкоћа односи се на постојање препрека када особа не може самостално брине о себи, тј. особа се не може самостално облачити, одржавати личну хигијену, хранити се, рукама ухватити неки предмет (одјећу, обућу) или отворити посуду, шерпу и сл. Комуникација је способност човјека за размјењивање информација или идеја с другим људима. То је способност коришћења гласа, размјењивања знакова или писања информације коју желимо размијенити. Потешкоћа у комуникацији може настати због физичких ограничења, као што су оштећење слуха или проблем са говором, или се може односити на неспособност мозга да протумачи звукове које је слушни систем прикупио из окружења и да препозна ријечи које су изговорене.

Број